法律法规

Република Боцвана Republic of Botswana  (енглески) Lefatshe la Botswana  (цвана)
Застава Грб
Крилатица: Киша (енгл. Rain) (цв. Pula)
Химна: Ово ?е наша зем?а (енгл. This Land of Ours) (цв. Fatshe leno la rona)
Главни град	Габороне
Службени ?език	енглески, цвана
Владавина
— Председник	Дума Боко
— Потпредседник	Ндаба Гаолете
Истори?а
Независност	30. септембар 1966.
Географи?а
Површина	?
— укупно	581.730 km2?(46)
— вода (%)	2,5%
Становништво	?
— 2011.	2.024.904?(147)
— густина	3,48 ст./km2
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2016
— укупно	$38,819 мили?арде
— по становнику	$18.021
ИХР (2016)	0.698
Валута	Пула
Остале информаци?е
Временска зона	UTC +2
Интернет домен	?.bw?
Позивни бро?	+267

百度 特别是在文件中明确列举了221项涵盖整个陆海空三军的防御能力需求。

Боцвана (енгл. Botswana; цв. Botswana), службено Република Боцвана (енгл. Republic of Botswana; цв. Lefatshe la Botswana) ?е континентална држава на ?угу Африке, ко?а се налази изме?у Намиби?е на западу, ?ужне Африке на ?угу, Зимбабвеа на североистоку и Замби?е на северу. Ова? некадаш?и британски протекторат, познат као Бечуана (енгл. Bechuanaland), садаш?е име носи од 30. септембра 1966. године, када ?е стекао независност.

Четири петине од укупно 1.770.000 становника Боцване чине Банту црнци. Ме?у ?има ?е на?бро?ни?е племе Тсвана, по коме ?е названа читава држава, а остале ве?е етничке групе су: Калагари, Нгватои, Гсовапонзи и Бирве. Сви они живе на простору од 581.730 km2 што Боцвану чини ?едном од на?ре?е насе?ених афричких зема?а.

Боцвана ?е равничарска зем?а са сред?ом надморском висином од 1000 m. На ?угозападу и западу налази се део пусти?е Калахари, на северу ?е велика мочвара око реке Окаванго, а на ?угоистоку река Лимпопо ко?а ?е природна граница према ?ужно? Африци. Такав ре?еф погодан ?е за живот бро?них врста див?их животи?а (на?више насе?ава?у просторе око Окаванга) и стоке ко?а се углавном га?и у долини реке Лимпопо.

Сточарство ?е дуго било главна привредна грана Боцване док га осамдесетих година 20. века ни?е потиснула производ?а ди?аманата. Они су тада први пут на?ени у тамош?им рудницима и данас ово? држави доносе велике приходе.

У Боцвани посто?и мала за?едница Срба из бивше ?угослави?е. Боцвана ?е ?една од ретких зема?а света ко?е у време санкци?а '90-их година 20. века ни?е тражила визе гра?анима ?угослави?е.

Истори?а

Мапа Боцване

Кра?ем 19. века, избили су сукоби изме?у народа Схона у Боцвани и племена Ндебеле ко?и су се доселили на ту територи?у из пусти?е Калахари. Тензи?е су ?ош више нарасле досе?ава?ем Бура из Трансваала. Након молби бачванских во?а Кхама III, Батхоена и Себелеа за помо?, британска влада ?е 31. март 1885. прогласила Бечуану сво?им протекторатом. Северни део те територи?е ?е остао под директном управом Бечуанског протектората, те ?е данас то независна држава Боцвана, док ?е ?ужна територи?а постала део Ртске колони?е (холандски:Kaapkolonie, енглески:Cape Colony) ко?и ?е сад део северозападне покра?ине ?АР-а. Ве?ина ?уди ко?и говоре ?език Тсвана као матер?и ?език данас живе у ?ужноафричко? Републици.

Оснива?ем ?ужноафричке уни?е 1910. од тадаш?их британских колони?а нису ук?учени и простори Бечуана, Басутоланда (данас Лесото) и Свазиланда, иако ?е омогу?ено ?ихово касни?е повезива?е. Иако ?е ?ужноафричка влада тада желела прик?учити ове територи?е, британска страна ?е то одлагала, те се ово припа?а?е никад ни?е догодило. Избором владе Националне странке 1948. у ?ужно? Африци ?е утеме?ен апартхе?д, због ко?ег се та зем?а 1961. повукла из Комонвелта, чиме ?е нестала иде?а о ук?учива?у ових територи?а у ?единствену ?ужну Африку.

У ?уну 1964. године, Британи?а ?е пристала на предлоге о демократско? самоуправи у Боцвани. Седиште владе премештено ?е из Мафикенг-а у данаш?о? Северозападно? провинци?и у ?АР-у у новоосновани град Габороне, 1965. године. Боцвана ?е стекла сво?у независност 30. септембра 1966. године. Као први председник државе изабран ?е Серетсе Хама, во?а покрета независности, поглавица (кгоси) боцванског племена Нгвато, ко?и ?е два пута изабран на ту дужност и на ко?о? ?е умро 1980. године. Челништво над државом ?е тад препуштено потпредседнику Кетумилу Масира ко?и ?е регуларно изабран 1984, те поново 1989. и 1994. Масира ?е напустио дужност 1998. Председничку дужност ?е од тад обав?ао потпредседник Фестус Могао, ко?и ?е регуларно изабран 1999, те поново 2004. године.

Географи?а

Положа?

Површина државе износи 581.737 km2. Боцвана ?е 45. по величини зем?а света, те ?е приближно величине Укра?ине или Француске, а доминира равничарски ре?еф. На?дужу границу Боцвана дели с ?ужноафричком Републиком (1.840 km2), а ?ош се граничи и са Намиби?ом (1.360 km2), Зимбабвеом (813 km2), и са Замби?ом (2 km2) са ко?ом има на?кра?у границу.

Геологи?а и ре?еф

Зем?ом доминира пусти?а Калахари, ко?а покрива око 70% површине државе и налази се у ?угозападном делу. Зем?а ?е знача?на по делти Окавангоа, ко?а ?е на?ве?а светска делта у унутраш?ости, а налази се на северозападу. Што се тиче расти?а, преовладава?у савана и травнате површине. Велике наслаге соли и осталих минерала налазе се у Макгадикгади Пану на северу. За време кишног периода, неке слане површине поста?у слана ?езера ко?а су врло битна за опстанак животи?ског света. На?виша тачка Боцване ?е Тсодило Хиллс (1,489 м). Због изузетне шкртости зем?ишта, само ?е 1% територи?е обрадиво.

Клима

У Боцвани влада полусува клима са топлим зимама и вру?им летима. Зими разлика изме?у дневне и но?не температуре зна да варира и преко 20 °C. Сушно раздоб?е тра?е релативно дуго, изме?у 6 и 9 месеци годиш?е. Просечне годиш?е падавине су изме?у 250 и 500 мм, а на?више пада?у у периоду изме?у децембра и марта.

Политика

Парламент Боцване у Габороне

Држава ?е устро?ена као председничка демократска република, где ?е председник републике и на челу државе и на челу владе. Извршну власт обав?а влада, док законодавну власт врше и влада и вишестраначки парламент. Парламент се састо?и од 62 изабрана и 4 именована посланика.

Саветодавну улогу врши Дом старешина или поглавица (House of Chiefs) ко?и представ?а осам основних подгрупа боцванског народа. Сваку одлуку ко?у доноси парламент, а односи се на племена мора проследити и Дому старешина.

Избори се одржава?у на?ма?е сваких пет година, а досад су сви били регуларни и на време одржани. Сви гра?ани државе, ук?учу?у?и и све ма?ине има?у право учествовати на изборима. Од независности 1967. године, до 2024 државом ?е доминирала Боцванска Демократска странка, ко?а ?е изгубила изборе од Боцванског националног конгреса. Боцвана се сматра за ?едну од на?демократски?их држава у Африци.

Боцвана ?е чланица УН-a, Афричке уни?е и ?ужноафричке за?еднице за разво?

Административна подела

Главни чланак: Административна подела Боцване

Дистрикти у Боцвани

Окрузи Боцване

Боцвана ?е поде?ена у девет округа или дистрикта. Ти окрузи су поде?ени у 28 подокруга. Окрузи Боцване су:

1. Средиш?и округ
2. Гханзи округ
3. Кгалагади округ
4. Кгатленг округ
5. Квененг округ
6. Североисточни округ
7. Северозападни округ
8. ?угоисточни округ
9. ?ужни округ

На?ве?и градови у држави су:

• Габороне
• Францистаун

Остала ве?а насе?ена места:

• Молепололе
• Селеби-Пхикве
• Маун
• Серове
• Кание
• Махалапие
• Моцхуди
• Могодитсхане
• Лобатсе
• Палапие
• Тлоквенг
• Рамотсва
• Тхамага
• Мосхупа
• Тонота
• ?ваненг
• Орапа
• Летлхакане

Одбрана

У време стица?а независности Боцвана ни?е имала оружаних снага. Тек након напада родези?ске во?ске Боцвана ?е као меру самоодбране формирала боцванске Одбрамбене Снаге 1977. године. ?ихов врховни командант ?е председник Боцване, ко?и имену?е и одбрамбено ве?е. БДФ тренутно у оружаним снагама има 12.000 во?ника.

Боцванске Одбрамбене Снаге делу?у као неполитичка професионална во?ска чи?е су главне активности заштита од криволова, одбрана од природних непогода и мировне миси?е.

Привреда

На?важни?а привредна активност у зем?и ?е рударство, посебно ва?е?е ди?аманата ко?е ?е омогу?ило ово? зем?и да у 30 година постигне на?ве?и привредни раст на свету. Привреду карактерише врло слаба корумпираност, ко?а ?е на?ма?а у Африци, на нивоу неких западноевропских држава. Буду?и да ?е врло мали проценат зем?ишта (5%) по?опривредно обрадиво, по?опривреда не приноси знача?но у укупном БДП-у. Осим слабог по?опривредног разво?а, зем?а ни?е много разви?ени?а ни у индустри?ском сектору.

Привредни напредак ове зем?е полако успорава, па му озби?ни?е прети епидеми?а АИДС-а. Боцванске влада почела ?е спроводити знатне мере како би сма?ила утица? епидеми?е на привреду.

Туризам

Туризам ?е друга на??ача привредна активност после рударства, па се сматра да чини 12% укупног БДП-а. У зем?и посто?и неколико националних паркова (скоро тре?ина територи?е) и резервата, ко?и на?више привлаче туристе. Због изузетног богатства животи?ског света, ко?и ук?учу?е лавове, хи?ене, леопарде, антилопе итд, Боцвана ?е популарно одредиште за сафари.

На?важни?е туристичка одредишта за сафари су резерват Морем у делти Окаванго и Национални парк Цхобе.

У Боцвани се 1980. године снимао филм ?Богови су пали на т?еме" (eng. The Gods Must Be Crazy).

Становништво

Пирамида становништва

Боцвану карактерише врло мала етничка разноликост становништва у поре?е?у са осталим афричким државама, и врло ниска густина насе?ености. Од укупног бро?а становништва, 79% чини народ Тсвана или Цвана, око 11% становништва припада?у народу Каланга, а Бушмани чине 3% становништва, као и Кгалагади. Укупни удео белаца у држави ?е 3%.

Веома слична ?е и ?езичка структура. По попису из 2001. године, матер?и ?езици становништва били су Тсвана (79%), икаланга (7,9%), секгалагади (2,8%), док су други и неодре?ени чинили 9% становништва. Службени енглески ?език, матер?и ?е ?език само 2,1% становништва.

Што се тиче вероисповести, 71,6% становништва се сматра хриш?анима, док званично религи?у Бадимо практику?е 6% становништва, мада ?е ова? удео у стварности пуно ве?и.

Као и у ве?ини држава у ?ужно? Африци, велики бро? становништва ?е заражен АИДС-ом (2002. године, стопа заражености одраслог становништва била ?е 38,8%). Боцванске влада, започела ?е 2003. године, програм образова?а становништва о шире?у болести, и набавку ?ефтиних генеричких лекова.

Држава у зад?е време бележи негативан раст становништва (-0.04%), и бележи знача?ан удео економских миграната из Зимбабвеа.

Култура

Пе?ински цртежи у пусти?и Калахари

У северном делу Боцване, жене из села Ецх и Гумаре познате су по уметности израде кошара од палме Мокола и локалних бо?а. Корпе се изра?у?у у три врсте: велике затворене Кошак ко?е се употреб?ава?у за чува?е хране, отворене корпе ко?е се носе на глави, и мале корпе. Корпе се осликава?у разним бо?ама, и поста?у трговачки производ. Од других занатских уметности познато ?е лончарство и тка?е у ?угоисточно? Боцвани.

На?стари?и трагови уметности у Боцвани и ?ужно? Африци су слике ко?е опису?у лов животи?а, а израдили су их Бушмани пре 20.000 година у пусти?и Калахари.

К?ижевност

На?знача?ни?ом боцванске к?ижевницом сматра се Беси Хед, ко?а ?е беже?и од апартхе?да у ?АР-у дошла да живи у Боцвану. Овде ?е живела у Серовеу од 1964. до смрти 1986. Ту се и збива рад?а ?ених на?познати?их дела.

?унити Дау ?е позната боцванска к?ижевница, правница и борац за ?удска права, посебно права жена. Позната ?е као прва сутки?а боцванског високог суда.

У Боцвани се дога?а рад?а неколико белетристичких дела.

Спо?аш?е везе

• (?език: енглески) botswanaportal
• (?език: енглески) Atlas_of_Botswana [1]