幽灵行动荒野经常闪退怎么办？闪退解决方法一览

Демократска Република Источни Тимор Repúblika Demokrátika Timór-Leste  (тетумски) República Democrática de Timor-Leste  (португалски)
Застава Грб
Крилатица: ?единство, акци?а, напредак (тет. Unidade, Asaun, Progresu) (порт. Unidade, Ac??o, Progresso)
Химна: Ота?бина (тет. Pátria) (порт. Pátria)
Главни град	Дили
Службени ?език	тетум, португалски
Владавина
Облик државе	Парламентарна република
— Председник	Жозе Рамос Орта
— Преми?ер	Таур Матан Руак
Истори?а
Независност	20. ма? 2002. (од Индонези?е)
Географи?а
Површина	?
— укупно	14.874 km2?(159)
Становништво	?
— 2014.	1.212.107?(159)
— густина	81,49 ст./km2
Привреда
Валута	Амерички долар и центаво кованице
Остале информаци?е
Временска зона	UTC +9
Интернет домен	?.tl?
Позивни бро?	+670

百度 把尊法学法守法用法情况作为考核领导班子和领导干部的重要内容。

Источни Тимор (тет. Timór Lorosa'e; порт. Timor-Leste), или званично Демократска Република Источни Тимор (тет. Repúblika Demokrátika Timór Lorosa'e; порт. República Democrática de Timor-Leste) ?е острвска држава у ?угоисточно? Ази?и. Обухвата источни део острва Тимор у Мала?ском архипелагу, два ма?а суседна острва и енклаву Окуси-Амбено у западном делу Тимора, ко?а ?е индонежанском територи?ом одво?ена од матице. Граничи се са Индонези?ом на западу. Дужина те границе износи 228 km. Од обала Аустрали?е, Источни Тимор одва?а Тиморско море. Цело острво Тимор има површину од 30.777 km2, од чега Источном Тимору припада 14.874 km2.

Клима на острву ?е тропска, вру?а и влажна, са сушним и кишним периодом године.

Главни и службени ?език народа Источног Тимора ?е тетум, аустронези?ски ?език, ко?и ?е претрпео ?ак утица? португалског ?езика. Португалски ?е тако?е званични ?език. Енглески и индонежански ?език има?у статус пословних ?езика.

Географи?а

Положа?

Источни Тимор се на западу граничи са Индонези?ом. Површина државе износи 15.410,0 km2.

Истори?а

Португалска колонизаци?а

Острво Тимор ?е колонизовала Португали?а ?ош у 16. веку, а 1702. године Холанди?а их ?е потиснула на источни део острва ко?и ?е остао португалска колони?а готово три стотине година. Током португалске владавине ве?ина становника Источног Тимора прешла ?е на католичку веру, те ?е верска припадност учинила Тиморце различитим од становника околних острва, као и западног дела Тимора, везу?у?и их уз западну цивилизаци?у. За разлику од португалског дела острва, Португалског Тимора, западни део острва ?е до средине 20. века за?едно са целом данаш?ом Индонези?ом био под холандском колони?алном влаш?у, а на ?ему ?е ве?ина становника исламске вере.

У Другом светском рату, током почетне фазе рата 1942. године Тиморци су помагали западне савезнике у борбама против ?апанаца ко?е су се водиле на острву и знатно су допринели томе да аустрали?ска во?ска спречи очекивану инвази?у Аустрали?е. Након аустрали?ског повлаче?а, ?апанци су спровели одмазду над локалним становништвом, па ?е током ?апанске окупаци?е више од десет посто становника Тимора уби?ено. Португалци су након завршетка Другог светског рата поновно успоставили сво?у власт на источно? страни острва.

Средином 20. века Португали?ом ?е доминирао режим Антони?а Салазара ко?и ?е био противник повлаче?а из колони?а, па ?е велики талас деколонизаци?е у свету с почетка 1960-их година потпуно заобишао португалске колони?е. Након Салазарове смрти, у априлу 1974. уследио ?е во?ни удар демократског крила португалских оружаних снага ко?и ?е убрзо довео до рестаураци?е демократи?е у зем?и. Демократски процес у матици рефлектовао се и на политику према колони?ама, па ?е Португали?а следе?е године почела да напушта сво?е колони?е. Због заузетости збива?има у Анголи и Мозамбику, Португали?а ?е 1975. године де факто напустила Источни Тимор. Суочени с изненадним нестанком португалске власти, неколико посто?е?их острвских политичких покрета желело ?е у?еди?е?е са западном половином острва, док ?е на?ве?и покрет Фреитлин (Револуционарни фронт независног Источног Тимора) заговарао останак у конфедераци?и са Португали?ом. Политичке разлике су биле до те мере екстремне да ?е током године ме?у ?има дошло до оружаних сукоба, па и до краткотра?ног гра?анског рата на острву. Наиме, на индонежански подстица? покрет УДТ, во?ен намером ?акарте да у сво?у корист експлоатише ситуаци?у на Источном Тимору, покушао ?е да силом преузме власт на острву. У сукобима ?е Фреитлин однео превагу, али уз велике цивилне жртве и бег неколико хи?ада ?уди у суседну Индонези?у.

Индонези?ска окупаци?а

У новембру 1975. године покрет Фреитлин об?авио ?е независност Источног Тимора под називом Демократска Република Источни Тимор (Republica Democrática de Timor-Leste), те ?е нову државу дипломатски признало девет углавном ма?их зема?а ме?у ко?има нису биле к?учне зем?е - Португали?а, Индонези?а и Аустрали?а. Девет дана касни?е након проглаше?а независности Источни Тимор ?е окупирала индонежанска во?ска. Окупаци?а изведена под кодним називом Операци?а Комодо извршена ?е кра??е брутално, тако да ?е ве? од фебруара 1976. уби?ено неколико десетина хи?ада цивила и слом?ен ?е покуша? отпора индонежанско? во?но? власти. ?акарта ?е уместо Фреитлинове владе инсталирала марионетску владу састав?ену од чланова покрета супротстав?ених Фреитлину.

Индонези?а ?е игнорисала дипломатске протесте Португали?е и резолуци?у Ве?а сигурности У?еди?ених народа ко?ом ?е затражено повлаче?е с источне половине острва, али се ?акарта никада ни?е суочила са ме?ународним санкци?ама због инвази?е. Сухарто ?е пред дома?ом и страном ?авнош?у окупаци?у Источног Тимора интерпретирао као легитимну во?нополици?ску акци?у ко?ом ?е готово три децени?е након стица?а независности исправ?ена вековна колони?ална неправда. Индонези?а ?е истицала наводне везе покрета Фреитлин са Кином и комунистичку идеолошку профилаци?у покрета, због чега се на поступак ?акарте у западним зем?ама гледало као на ликвидаци?у комунистичког утица?а у реги?и у самом зачетку, упркос томе што ?е Португали?а изворни члан НАТО савеза. У ?улу 1976. године индонежанска ?е окупаци?а и формално правно довршена након што ?е ?акарта анексирала Источни Тимор као сво?у двадесет и седму државу под називом Тимор Тимур.

Индонези?а ?е владала Источним Тимором же?езном руком. Бро?ни политички противници режима у ?акарти уби?ени су у егзекуци?ама или затварани без су?е?а. Становништву су ускра?ивана елементарна ?удска права, а хи?аде источнотиморских жена присилно ?е стерилизовано ради сма?ива?а раста локалне популаци?е. Због систематског усе?ава?а из других делова Индонези?е, аутохтона популаци?а Источног Тимора претворена ?е у ма?ину. Упркос годиш?ем природном прирасту од два посто и досе?ава?у из других делова Индонези?е, бро? становника Источног Тимора ?е са 688 хи?ада пре инвази?е спао на 550 хи?ада, колико ?е имао 1980. године. На удару снага сигурности нашла се и мала кинеска за?едница од двадесетак хи?ада ?уди ко?а живи на Источном Тимору.

На?теже раздоб?е индонежанске владавине Источним Тимором тра?ало ?е од децембра 1975. до 1980. године, када ?е во?ска интензивно изводила операци?е чиш?е?а широм острва. Источни Тимор ?е био одсечен од остатка света те ?е чак и Црвеном крсту допуштен улазак тек четири године након инвази?е. Во?но крило тиморског покрета Фреитлин ФАЛИНТИЛ, ко?е ?е располагало са двадесетак хи?ада лоше наоружаних ?уди, од почетка окупаци?е у неприступачним ?е тиморским ?унглама пружало отпор индонежанско? во?сци, што ?е само по?ачало државну репреси?у. Помо? у оруж?у и во?ну обуку припадници покрета су добивали из Португали?е, захва?у?у?и чему ?е покрет успео да одржава герилску активност све до 1999. године.

Иако ?е ве?ина злочина индонежанске во?ске била почи?ена изван досега ?авности и страних меди?а, некима су ипак сведочиле телевизи?ске камере. Тако ?е током уличних протеста у новембру 1991. године у главном граду Дили?у пред дво?ицом америчких новинара уби?ено више од четири стотине демонстраната, о чему ?е сним?ен и документарни филм ко?и ?е наишао на снажне од?еке у западним зем?ама, посебно у Португали?и и суседно? Аустрали?и. Организаци?а Амнести интернашонал ?е годинама извештавала о тешким крше?има ?удских права ук?учу?у?и убиства, затвара?а и тортуре, али влада у ?акарти ?е на оптужбе одговарала тврд?ом како су почи?ени злочини последица недостатка дисциплине у по?единим во?ним поста?ама, а не организоване владине кампа?е. Запостав?а?е пита?а Источног Тимора у светско? ?авности поновно ?е привремено прекинуто 1996. године, након што су Нобелову награду за мир поделили тиморски бискуп Карлос Филипе Хименес Бело и локални мировни активиста Жозе Рамос Орта.

Независност

Након изби?а?а велике економске кризе у Индонези?и и силаска Сухарта с власти 1998. године, Индонези?а и Португали?а су постигли споразум око аутономи?е Источног Тимора, чиме ?е локално становништво добило могу?ност самоуправе на подруч?у спо?них послова и одбране. Договор ?е истодобно представ?ао и на?важни?и корак унапред у односима Индонези?е и Португали?е након две децени?е напетости. Након што ?е нови индонежански председник Бачарудин ?усуф Хабиби неочекивано дао зелено светло, у августу 1999. на Источном Тимору ?е под супервизи?ом У?еди?ених народа одржан референдум о буду?ности подруч?а, на ко?ему се ве?ина од чак 78% бирача определила за независност. Ве? сама на?ава одржава?а и касни?и резултати референдума покренули су нову лавину наси?а проиндонежанске милици?е ко?е ?е подржавала во?ска, те нови талас напада на заговорнике самосталности Источног Тимора у ко?ему ?е уби?ено око две хи?аде ?уди. Желе?и да заустави ескалаци?у наси?а, ме?ународна за?едница ?е успоставила во?ну миси?у ИНТЕРФЕТ с око десет хи?ада во?ника ко?у ?е предводила Аустрали?а. Та ?е миси?а почела кра?ем септембра 1999. и тра?ала до фебруара 2002. године, када ?е власт пренета на УН-ову администраци?у.

У ма?у 2002. године Источни Тимор ?е и формално постао независан као Демократска Република Тимор Лесте. Португал ?е одмах признао тиморску независност, а зем?а ?е у септембру 2002. прим?ена и у У?еди?ене народе. Ме?утим, прве године источнотиморске самосталности протичу у знаку унутраш?их нестабилности.

Становништво

На Источном Тимору живи 1.143.667 становника, углавном у ширем подруч?у главног града Дили?а.

Становници Источног Тимора су претежно мала?ско-полинежанског порекла. На?више ?е припадника народа Тетум (око 100.000 ?уди) ко?и живе на северно? обали и око главног града. Други по бро?ности су припадници народа Мамбае (око 80.000 ?уди) ко?и живе око централних планина.

Религи?а

На попису из 2010. 96,9% процената становника су католици, 2,2% су протестанти, 0,3% муслимани а 0,5% су припадници осталих конфеси?а.

Административна подела

Источни Тимор ?е поде?ен на 13 округа.

Привреда

Источни Тимор ?една ?е од на?сиромашни?их зема?а света. Бруто национални производ ?е 2003. износио око 400 милиона америчких долара, што чини 500$ по становнику годиш?е. До 2005, БНП ?е порастао на 800$ по становнику, али се ова? пораст тумачи углавном иностраним субвенци?ама. Око 70% привредних капацитета ?е уништено у периоду индонези?ске власти. Привреда се заснива углавном на по?опривреди, нарочито производ?и кафе. У индустри?и ?е запослено 5% становништва. У сиромаштву живи 42% становника (податак из 2002).

Литература

• Beuman, Lydia M. (2016). Political Institutions in East Timor: Semi-Presidentialism and Democratisation. Abingdon, Oxon: Routledge. ISBN 978-1317362128. LCCN 2015036590. OCLC 983148216. Приступ?ено 18. 8. 2017 — преко Google Books. 
• Ricklefs, M. C. (1991). A History of Modern Indonesia since c.1300, Second Edition. MacMillan. стр. 301. ISBN 978-0-333-57689-2. 
• Schwarz, A. (1994). A Nation in Waiting: Indonesia in the 1990s. Westview Press. стр. 198. ISBN 978-1-86373-635-0. 
• Cashmore, Ellis (1988). Dictionary of Race and Ethnic Relations. New York: Routledge. ASIN B000NPHGX6. 
• Charny, Israel W. Encyclopedia of Genocide Volume I. Denver: Abc Clio.
• Dunn, James (1996). East Timor: A People Betrayed. Sydney: Australian Broadcasting Corporation. 
• Durand, Frédéric (2006). East Timor: A Country at the Crossroads of Asia and the Pacific, a Geo-Historical Atlas. Chiang Mai: Silkworm Books. ISBN 978-974-9575-98-7. 
• Groshong, Daniel J (2006). Timor-Leste: Land of Discovery. Hong Kong: Tayo Photo Group. ISBN 978-988-98764-0-1. 
• Gunn, Geoffrey C. (1999). Timor Loro Sae: 500 years. Macau: Livros do Oriente. ISBN 978-972-9418-69-3. 
• Шаблон:HD of East Timor
• H?gerdal, Hans (2012), Lords of the Land, Lords of the Sea; Conflict and Adaptation in Early Colonial Timor, 1600–1800. Oapen.org
• Kingsbury, Damien; Leach, Michael (2007). East Timor: Beyond Independence. Monash Papers on Southeast Asia, no 65. Clayton, Vic: Monash University Press. ISBN 9781876924492. 
• Hill, H; Saldanha, J, ур. (2002). East Timor: Development Challenges for the World's Newest Nation. London: Palgrave Macmillan UK. ISBN 978-0-333-98716-2. 
• Leach, Michael; Kingsbury, Damien, ур. (2013). The Politics of Timor-Leste: Democratic Consolidation After Intervention. Studies on Southeast Asia, no 59. Ithaca, NY: Cornell University, Southeast Asia Program Publications. ISBN 9780877277897. 
• Levinson, David. Ethnic Relations. Denver: Abc Clio.
• Molnar, Andrea Katalin (2010). Timor Leste: Politics, History, and Culture. Routledge Contemporary Southeast Asia series, 27. London; New York: Routledge. ISBN 9780415778862. 
• Rudolph, Joseph R. (2003). Encyclopedia of Modern Ethnic Conflicts. Westport: Greenwood P. . 101–106.
• Shelton, Dinah. Encyclopedia of Genocide and Crimes Against Humanity. Thompson Gale.
• Taylor, John G. (1999). East Timor: The Price of Freedom. Australia: Pluto Press. ISBN 978-1-85649-840-1. .
• Viegas, Susana de Matos; Feijó, Rui Gra?a, ур. (2017). Transformations in Independent Timor-Leste: Dynamics of Social and Cultural Cohabitations. London: Routledge. ISBN 9781315534992. 
• East Timor: a bibliography, a bibliographic reference, Jean A. Berlie, launched by PM Xanana Gusm?o, Indes Savantes editor, Paris, France, published in. Berlie, Jean A. (2001). East Timor: A Bibliography. Indes savantes. ISBN 978-2-84654-012-4. .
• East Timor, politics and elections (in Chinese)/ 东帝汶政治与选举 (2001–2006): 国家建设及前景展望, Jean A. Berlie, Institute of Southeast Asian Studies of Jinan University editor, Jinan, China, published in 2007.

Спо?аш?е везе

• Влада Источног Тимора Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (2. ?ануар 2019)
• Министарство спо?них послова
• Timor-Leste official tourism website
• Chief of State and Cabinet Members
• ?Timor-Leste”. The World Factbook (2025 изд.). Central Intelligence Agency. 
• East Timor from UCB Libraries GovPubs
• Timor-Leste на веб-са?ту Curlie (?език: енглески)
• East Timor at Encyclop?dia Britannica
• East Timor profile BBC News
• Источни Тимор (Викиатлас)
• Key Development Forecasts for Timor-Leste, International Futures
• Timor Leste Studies Association