理想固网2016年营收729万元 业绩亏损515万元

Итали?ански ?език Тоскански ?език
lingua italiana, italiano lingua toscana, toscano
Изговор	[ita?ljano]
Говори се у	Итали?а Шва?царска Сан Марино Ватикан Малта Француска Словени?а Хрватска Црна Гора Албани?а Грчка Бразил Аргентина САД
Регион	?ужна Европа
Бро? говорника	85 милиона укупно, 64 милиона у ЕУ (2012)
?езичка породица	индоевропски кентумски италски романски итало-западни итало-далматински Итали?ански ?език Тоскански ?език
Писмо	латиница
Званични статус
Службени ?език у	Европска уни?а Итали?а Шва?царска Сан Марино Ватикан Малтешки витешки ред Словени?а (Истра) Истарска жупани?а
Признати ма?ински ?език у	Босна и Херцеговина, Хрватска, Румуни?а, Словени?а
Регулише	неслужбено Академи?а дела Круска (итали?ански: Accademia della Crusca)
?езички кодови
ISO 639-1	it
ISO 639-2	ita
ISO 639-3	ita – ук?учу?у?и код По?единачни код: ita – Итали?ански (обични)
Мапа региона у свету у ко?има се говори итали?ански ?език   Службени ?език   Ко-службени ?език
Распростра?еност итали?анског ?езика у Европи   Ве?ински ?език   Ма?ински ?език

百度 三农工作一直是习近平的心中牵挂。

Итали?ански ?език (итали?ански: italiano^?, lingua italiana) ?е романски ?език, ко?и говори око 62 милиона ?уди, од ко?их ве?ина живи у Итали?и.

Стандардни итали?ански теме?и се на фирентинском нареч?у. Има дупле (или дуге) сугласнике, као латински (за разлику од других романских ?езика, као француски и шпански). Као код других романских ?езика, изузев француског, нагласак речи ?е различит. Пише се латиницом.

Итали?ански ?е службени ?език у Итали?и и Сан Марину, као и у Шва?царским кантонима Тичино и Граубинден (Гри?они). Итали?ански ?е уз латински други службени ?език у Ватикану, уз словеначки ?е службен и у словеначким приморским општинама Копер, Изола и Пиран, те се уз хрватски користи и у Истри где живи итали?анска ма?ина. Доста ?е раширен и ме?у потомцима исе?еника у Луксембургу, САД и Аустрали?и. Тако?е ?е широко разум?ив и подучаван на Малти, где ?е био ?едан од службених ?езика до 1934. кад га ?е заменио енглески. Много ма?е се говори у бившим афричким колони?ама Итали?е, као што су Сомали?а, Либи?а и Еритре?а.

Итали?ански ?е пети по реду ?език на свету ко?и се учи у школама (након енглеског, француског, шпанског и немачког).

Истори?а

Као и многи национални ?езици, итали?ански ?език ?е модерни ди?алект ко?и се наметнуо као доминантан ?език региона ко?и ?е много шири од ?еговог првобитног подруч?а. Стандардни итали?ански ?език ?е тоскански ди?алект из околине Фиренце, Пизе и Си?ене. Могу?е ?е показати да ?е ова? ?език обога?ен утица?има ?езика Сицили?е, Рима и других региона. Тоскански ди?алект се ни?е наметнуо из политичких, ве? из разлога културног престижа. На овом ди?алекту су стварали Данте Алиги?ери, Франческо Петрарка и ?овани Бокачо, три на?знача?ни?а итали?анска писца касног Сред?ег века. То ?е тако?е ?език Фиренце, града познатог по лепоти архитектуре и дуго? истори?и просперитета. Стога ни?е необично да ?е итали?ански ?език вековима био ме?ународни ?език културе и уметности. Сви савремени европски ?езици има?у део речника ко?и ?е потекао из итали?анског, а тиче се музике и ликовних уметности.

Стандардна итали?анска граматика ?е настала касни?е, у доба Ренесансе. ?у су формализовали кардинал П?етро Бембо и библиотекар и ерудита Алдо Мануцио са сво?им к?ижевним кругом Азолани (Gli Asolani).

Фонетика и фонологи?а

Главни чланак: Фонетика итали?анског ?езика

Самогласници

Итали?ански ?език има 7 самогласника.

Самогласници у итали?анском ?езику

• [i], пример: isola - [?i?zola]
• [e], пример: mela - [?me?la]
• [?], пример: bella - [?b?lla]
• [a], пример: pane - [?pa?ne]
• [?], пример: rosa - [?r??za]
• [o], пример: sotto - [?sotto]
• [u], пример: fuga - [?fu?ɡa]

Ненаглашени самогласници

Итали?ански ?език разлику?е 5 ненаглашених самогласника. Ме?у ненаглашене самогласнике не спада?у отворени вокали [?] и [?].

Сугласници

У по?има ко?а садрже два симбола, први одговара безвучном, а други звучном сугласнику.

Сугласници у итали?анском ?езику

	билаби?ални	лабио- дентални	зубни/ алвеоларни	пред?онепчани	зад?онепчани
назални	m	?	n	?	?*
плозивни	p, b		t?, d?		k, ɡ
африкати			?, ?	?, ?
фрикативни		f, v	s, z	?
вибранти			r
латерални			l	?
апроксиманти				j	w

Назали се асимилу?у када им следи сугласник, на пример, када су испред велара k или ɡ, изговара?у се за?едно као ?.

Итали?ански ?език има дуге и кратке сугласнике (особина геминаци?е). Дужина се може разликовати код свих сугласника, осим ?, ts, dz, ?, ?, ко?и су увек дуги, и z, ко?и ?е увек кратак.

Звучни посталвеоларни фрикатив ? присутан ?е само у поза?м?еним речима. На пример, garage (ɡa?ra??).

Правила чита?а

Што се тиче чита?а, ту ?е итали?ански врло ?едноставан.

Чита?е се у овом примеру базира?у на стандардном к?ижевном итали?анском.

Самогласници

• a, à: [a]
• e, é, è: [e?] када се после ?их налази ?едан сугласник
• e, é, è: [?]
• i, í, ì: [i]
• o, ó, ò: [o]
• o, ó, ò: [???] када се после ?их налази ?едан сугласник
• u, ú, ù: [u]

Треба ре?и да када се после било ког сугласника налази ?едан или неколико различитих сугласника, сугласници поста?у дуги.

Сугласници

• c: меко [t??] ко?е мало звучи на ? (испред e & i)
• c: [k] (у осталим случа?евима)
• f, ph: [f]
• g: меко [d?] ко?е мало звучи на ? (испред e & i)
• g: [g] (у осталим случа?евима)
• gi: меко [d?] ко?е мало звучи на ?
• gl: [?]
• gn: [?]
• h: [-] не чита се уопште
• i: [j] после сугласника и пре било ког другог самогласника
• qu: [kw]
• r: [r]
• s: [s]
• sc: [?] (испред e & i)
• sc: [sk] у осталим случа?евима
• z: [d?z] (испред e)
• z: [t?s] у осталим случа?евима

Двострука слова се чита?у као и да ?е само ?едно написано.

Остала слова и гласови, сем ових у правилу чита?а, чита?у се као и у српском.

Класификаци?а и сродни ?езици

Итали?ански ?е члан итало-далматинске групе, ко?а припада итало-западно? грани романских ?езика, ко?а ?е члан групи италских ?езика, ко?а припада индоевропско? породици ?езика.

Сродни ?езици

На?слични?и ?езици итали?анском, ако изузмемо ?езике итало-далматинске групе, ко?и их ?е ве?и бро? него стварно, били би шпански или португалски.

За разумева?е изме?у Шпанаца и Португалаца, каже се да Португалци бо?е разуме?у Шпанце, него они ?их. За итали?ански и шпански се каже да ако прича?у споро, да ?е се ме?усобно лако разумети. Ситуаци?а уме да постане сложени?а када се све то обав?а у свакодневно? комуникаци?и.

Док ?е итали?ански ?език као што ?е ве? речено сличан (не идентичан или ?ако сличан) шпанском или португалском, веома се разлику?у у изговору. Говорнику ?едне зем?е би била потребна вежба да би научио да разуме говорника друге зем?е. Упоредите, нпр.:

шп. El camaleón adulto más peque?o mide 2 cm de largo y el más grande puede alcanzar fácilmente una longitud de 80 cm.

порт. O camale?o adulto mais pequeno tem 2 cm de comprimento e o maior pode facilmente atingir os 80 cm.

итал. Il camaleonte adulto più piccolo è lungo 2 cm e il più grande può facilmente raggiungere gli 80 cm di lunghezza.

На?ма?и камелеон, ко?и ?е потпуно одрастао ?е дуг 2 cm, а на?ве?и може лако да достигне дужину од 80 cm.

Ево ?ош ?едне реченице:

шп. El animal terrestre más rápido es el guepardo. Puede alcanzar los 120 kilómetros por hora.

порт. O animal terrestre mais rápido é a chita. Pode ir até 120 quilómetros por hora.

итал. L'animale terrestre più veloce è il ghepardo. Può raggiungere i 120 chilometri orari.

На?бржа копнена животи?а ?е гепард. Може да иде и до 120 километара на час.

Званични статус

Итали?ански ?е службени ?език у Итали?и (иако су неке територи?е званично дво?езичне), у Ватикану (иако ?е номинално службени ?език Свете столице латински), у Сан Марину, у ?ужно? Шва?царско? (кантон Тичино и ?ужни руб Гри?они?а), у обалном по?асу Словени?е (поред словеначког) и у истарско? реги?и Хрватске (поред хрватског). Тако?е ?е службени ?език Малтешког реда, као и ?едан од 4 званична ?езика Шва?царске Конфедераци?е и ?едан од 24 званична ?езика Европске уни?е.

У прошлости ?е итали?ански био службени (или сузванични) ?език, у различитим периодима, иу другим географским областима: на Корзици до 1859. године, на ?онским острвима до 1864. године, у Ници до 1870. године, у Кнежевини Монако до 1919., на Малти до 1934. Током Другог светског рата накратко ?е био службени ?език анектираних територи?а попут ?уб?анске, Сплитске и Котор; током истог сукоба, или непосредно након тога, изгубила ?е сво? званични статус и на словеначким територи?ама Горица и Крас, на острву Црес и у тадаш?им покра?инама Ри?ека и Задар (Хрватска), у Албани?и, на Додеканезу, као и у Либи?и, Етиопи?и и Еритре?и. Ме?утим, он ?е остао службени ?език у Сомали?и до 1963. године.

Ди?алекти

У Итали?и се скоро сви ?езици ко?и се говоре поред итали?анског, са изузетком дванаест ?езичких ма?ина признатих законом, генерално дефинишу као итали?ански ди?алекти упркос чи?еници да не потичу од итали?анског, ве?, паралелно са овим послед?им, уместо тога датира?у назад на древне локалне облике вулгарног латинског ?езика. Готово сви романски ?езици ко?и се говоре у Итали?и сматра?у се стандардним ?езиком или ди?алектима итали?анског ?езика. ?едини прави изузеци су сардински и фриулски ?език, ко?и су званично признати као регионални ?езици.

Многи итали?ански ди?алекти могу се сматрати посебним истори?ским ?езицима. То су на пример: фриулски, наполитански, сардински, сицили?ански, лигурски, пи?емонтски, венеци?ански, калабри?ски и други. Посто?е ?езици ко?и се говоре у Итали?и, и утицали су на итали?ански ?език, али се не сматра?у делом итали?анског: албански, грчки, немачки, ладин и окситански.

Посто?е ди?алекти ко?и деле снажну типолошку сличност са итали?анским, деле фонетске карактеристике и ме?усобну разум?ивост; ово ?е пре свега случа? тосканских ди?алеката, из ко?их потиче итали?ански ?език. Иако се говори у Француско?, корзикански ?е, са строго типолошке тачке гледишта, лингвистички сличан тосканском ди?алекту, а самим тим и разним итали?анским. Ме?утим, због француског културног и политичког утица?а, влада Париза ?е више од ?едног века одлучна да одво?и корзиканску културу и ди?алект из итали?анске културне сфере. Ипак, на чисто лингвистичком нивоу, корзикански ди?алект ?е и оста?е и на Корзици и на северу Сардини?е типолошки сличан итали?анском у рангу са тосканским ди?алектима.

За?едно са матер?им ?езицима ко?и су повезани са итали?анским због типолошке близине, посто?е ди?алекти ко?и потичу из система стандардног итали?анског у кра?евима у ко?има се ни?е говорио. Ови ди?алекти су се развили након масовне дифузи?е званичног ?езика, почевши од деветнаестог и ?ош више од двадесетог века. То су акценти ко?е ?е итали?ански преузео у срединама у ко?има се ?ош увек практику?е диглоси?а са локалним ?езиком, или сложени?е флекси?е, ко?е окуп?а?у преостале елементе ко?е ?е оставио изворни ?език тих места, чи?е одумира?е иде у корак са процесом ?езичког помера?а. Само ова послед?а категори?а акцената и флекси?а може се повезати са стереотипом о ди?алекту да говори покварени итали?ански; то ?е дубока нетачност када се уместо тога повезу?е са дома?им ди?алектима ко?и су, ако ништа друго, као и сваки други романски ?език, локална еволуци?а латинског ?езика, и стога не представ?а?у ?поквареност“ тренутне стандардне вари?анте. Горе поменута вари?аци?а итали?анског се разлику?е друштвено (популарни итали?ански) и географски (регионални Итали?ани).

Ради се дакле о томе да се итали?анским ди?алектима у смислу ?вари?анти итали?анског“ назива?у само вари?аци?е итали?анског ?езичког типа, засноване на географским и друштвеним локаци?ама, и дома?и ди?алекти блиски стандардном итали?анском. На итали?анско? територи?и, дакле, поред итали?анског типа, идентификовани су и други ?езички типови, ко?и се састо?е од ди?алеката, ко?и, ме?утим, нису ди?алекти итали?анског ?езика у строгом смислу (т?. вари?анте), ?ер потичу директно из латинског и развили аутономи?у свог ?езичког типа, без обзира на ма?е или више изражену унутраш?у кохези?у. Сваки тип аутономан од итали?анског и од других типова лингвисти сматра?у романским ?езиком у сваком погледу и одво?ен ?е од домена итали?анског.

Што се тиче препознава?а, неромански ?езици се лако разлику?у, док су други ма?е ?ер се углавном налазе у лингвистичком континууму са системом романских ?езика. Романски ?езици ко?е ?е итали?анска држава признала у сво?о? аутономи?и су сардински, каталонски, француски, окситански, француско-провансалски, фурлански и ладински. Ови ?езици се назива?у ма?инским ?езицима у складу са законом 482/99, ?ер се сматра да се односе на романске моделе изван итали?анске државе (као што су француски, каталонски, окцитански и франко-провансалски), или из других разлога о ко?има се често расправ?а (истори?ски , аутономашки, одсуство континуума итд.: сардински, фурлански и ладински).

Остали романски ?езици нису признати од стране државе, па стога не посто?и званична класификаци?а на политичком нивоу. Лингвисти има?у тенденци?у да идентифику?у 5 група поред система тосканских ди?алеката (пото?и се у потпуности односи на итали?ански).

Граматика

Итали?ански ?е инфлеки?ски ?език - што значи да се односи ме?у реченичким елементима исказу?у променом речи, односно додава?ем наставака (наставци за бро?, наставци за време за глаголе ...).

Чланови и родови

Као и ве?ина других романских ?езика, итали?ански тако?е поседу?е 2 рода: мушки и женски. Треба ре?и да се именице мушког рода углавном завршава?у на -o, а женског на -а. Ме?утим, бро? и употреба чланова у итали?анском ?е мало комплексна.

Ево су одре?ени чланови:

		?еднина	множина
мушки	пре слова s + ?ош ?едан сугласник, пре слова z или пре слова gn, gli и sci	lo	gli
	пре самогласника	l'
	у осталим случа?евима	il	i
женски	пре сугласника	la	le
	пре самоглансика	l'

Ево су неодре?ени чланови:

мушки	пре слова s + ?ош ?едан сугласник, пре слова z или пре слова gn, gli и sci	uno
	у осталим случа?евима	un
женски	пре сугласника	una
	пре самоглансика	un'

Глаголи

Итали?ански глаголи се ме?а?у према:

• ?едно? од две кон?угаци?е, слабо? и ?ако?. Посто?и око 200-300 глагола ко?и се неправилно ме?а?у.
• три лица: првом, другом и тре?ем
• два бро?а: ?еднини и множини
• четири начина: индикатив, суб?унктив, кондиционал и императив
• два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и повратни.
• три проста времена (presente, imperfetto и futuro semplice) и 3 сложена времена (passato prossimo, trapassato prossimo и futuro anteriore)

У итали?анском се, као и у ве?ини других романских ?езика, може избацити суб?екат ?ер се на основу кон?угираног глагола препозна?е ко ?е вршилац рад?е.

Посто?е три групе глагола у инфинитиву. То су они ко?и се завршава?у на -are, -ere и -ire.

Помо?ни глаголи

Помо?ни глаголи у итали?анском су: avere (имати) и essere (бити).

Партицип садаш?и (Gerundio)

Партицип садаш?и ?е облик ко?и се користи за описива?е рад?е ко?а се дешава истовремено са рад?ом ко?а се прича у реченици. Има улогу прилога (као глаголски прилог). Гради се суфиксима -ante и -ente.

Пример глагола ко?и се завршава на -are parlare (говорити): parl- + -ante = parlante

Пример глагола ко?и се завршава на -ere или -ire finire (завршити): fin- + -ente = finente

Пример реченице са функци?ом прилога: Mentre parlando, capisco meglio (док говорим, бо?е разумем).

Прогресивни облик

Прогресивни облик ?е облик презента сличан енглеском present continuous-у.

Пример реченице: Stiamo mangiando (?едемо).

Партицип прошли

Партицип прошли ?е облик ко?и се користи за гра?е?е прошлог времена (перфекта и плусквамперфекта), футура II, као и пасива. У?едно представ?а и глаголски придев трпни. Деле се у?едно на мушки и женски род.

Мушки род

Пример глагола ко?и се завршава на -are parlare (говорити): parl- + -ato = parlato

Пример глагола ко?и се завршава на -ere vivere (живети): vi- + ss + -uto = vissuto

Пример глагола ко?и се завршава на -ire finire (завршити): fin- + -ito = finito

Женски род

Пример глагола ко?и се завршава на -are parlare (говорити): parl- + -ata = parlata

Пример глагола ко?и се завршава на -ere vivere (живети): vi- + ss + -uta = vissuta

Пример глагола ко?и се завршава на -ire finire (завршити): fin- + -ita = finita

Пасив

Повратни

За повратни пасив се употреб?ава si и глагол у одговара?у?ем времену.

Si vende la pizza (Пица се прода?е).

Статички

За статички пасив се употреб?ава помо?ни глагол essere (бити) и партицип прошли.

Il libro è letto da Marco (К?ига ?е прочитана од стране Марка).

Индикатив

Презент

-Are група

Пример ме?а?а правилних глагола на инфитивно? основи -are: parlare (говорити):

Лице	?еднина	множина
1. лице	io parlo	noi parliamo
2. лице	tu parli	voi parlate
3. лице	lui, lei/Lei (2. лице ?еднине у формалном облику) parla	loro parlano

-Ere група

Пример ме?а?а правилних глагола на инфитивно? основи -ere: vivere (живети):

Лице	?еднина	множина
1. лице	io vivo	noi viviamo
2. лице	tu vivi	voi vivete
3. лице	lui, lei/Lei vive	loro vivono

-Ire група

Пример ме?а?а правилних глагола на инфитивно? основи -ire: dormire (спавати):

Лице	?еднина	множина
1. лице	io dormo	noi dormiamo
2. лице	tu dormi	voi dormite
3. лице	lui, lei/Lei dorme	loro dormono

Неправилна промена

Пример ме?а?а неправилних глагола stare (ста?ати):

Лице	?еднина	множина
1. лице	io sto	noi stiamo
2. лице	tu stai	voi state
3. лице	lui, lei/Lei sta	loro stanno

Специфична ствар за итали?ански, изузев помо?них глагола, ?есте да су у презенту неправилни углавном у 2. и 3. лицу ?еднине.

Модални глаголи

Модални глаголи у итали?анском су: potere (мо?и), dovere (морати) и volere (желети, хтети).

Пример ме?а?а глагола potere (мо?и):

Лице	?еднина	множина
1. лице	io posso	noi possiamo
2. лице	tu puoi	voi potete
3. лице	lui, lei/Lei può	loro possono

Глаголи са повратном заменицом

Као у српском и неким другим романским ?езицима, тако и у итали?анском посто?е повратне заменице да се направи повратни глаголски облик.

Пример ме?а?а глагола vestirsi (обу?и се):

Лице	?еднина	множина
1. лице	io mi vesto	noi ci vestiamo
2. лице	tu ti vesti	voi vi vestite
3. лице	lui, lei/Lei si veste	loro si vestono

Код таквих глагола наставак -si ?е повратна заменица, због чега неста?е -e на кра?у.

Алфабет

A a	à à	B b	C c	D d	E e
è è	é é	F f	G g	H h	I i
ì ì	í í	L l	M m	N n	O o
ò ò	ó ó	P p	Q q	R r	S s
T t	U u	ù ù	ú ú	V v	Z z

Примери ?езика

реч	превод	стандардни изговор
зем?а	terra	?t???a
небо	cielo	???lo
вода	acqua	?akkwa
ватра	fuoco	?fw?ko
човек	uomo	?w?mo
жена	donna	?d?nna
?ести	mangiare	man??a?e
пити	bere	?be?e
велики	grande	?ɡ?ande
мали	piccolo	?pikkolo
но?	notte	?n?tte
дан	giorno	????no

Сертификаци?а итали?анског ?езика, CELI

Сертификати итали?анског ?езика потвр?у?у степен ?езичке компетенци?е итали?анског ?езика као страног. Наме?ени су странцима, као и Итали?анима ко?и живе у иностранству (потомци итали?анских емиграната), али и странцима ко?и су се доселили у Итали?у. Да бисте полагали ове испите ни?е неопходно да ве? поседу?ете одре?ене дипломе и титуле.

Како би се испити одржавали и у иностранству посредством испитних центара, Министарство спо?них послова ?е склопило уговор са Универзитетом за у Перу?и – сертификати CELI. Министарство спо?них послова Итали?е призна?е ова? Универзитет као институци?у ко?е изда?е сертификате о нивоу ?езичких компетенци?а када ?е у пита?у итали?ански ?език као страни. Ова? сертификат признат ?е и од стране Министарства просвете и Министарства рада и соци?алне политике Итали?е.

Студи?е у Итали?и

Министарство просвете Итали?е призна?е CELI 3 (ниво B2) као сертификат ко?и сведочи о зна?у итали?анског ?езика неопходног за студи?е у Итали?и на итали?анском ?езику.

Испитни центри

У Срби?и посто?е три испитна центра:

1) Итали?ански институт за културу у Београду;

2) Интернационални образовни систем ?Ру?ер Бошкови?” у Београду;

3) Школа страних ?езика ?Академи?а Александри?а” у Нишу.

CELI сертификат

CELI (Certificati di conoscenza della lingua italiana) ?е ?едан од на?престижни?их европских ?езичких сертификата ко?и ?е у систему квалитета ALTE. CELI испити (и сертификати) су у складу са европским стандардима квалитета ALTE (Association of Language Testers in Europe) и CEF (Common European Framework) Савета Европе.

Нивои и испитни рокови

Сертификат CELI посто?и у шест нивоа (А1-C2) и испити се одржава?у у три испитна рока: у марту, ?уну и новембру. Испити се могу полагати са навршених 16 година, а CELI per adolescenti испит (испит за ученике од 13 до 19 година) посто?и у три нивоа (А2, B1 и B2) и одржава се у ма?ском испитном року у гимнази?и ?Ру?ер Бошкови?” у Београду). Испити за ученике су веома добро прилаго?ени ?иховом узрасту и захтевима у оквиру наставног плана и програма.

Структура CELI и CELI per adolescenti

Сваки испит поде?ен ?е на два дела: усмени и писмени.

Писмени део испита састо?и се из три дела: разумева?е текстова чита?ем, писа?е и разумева?е на слух. Испити тра?у од сат и петнаест минута до максималних четири и по сати на на?вишем нивоу. Оцене А, B и C су пролазне. Уколико се неки део испита не положи (усмени или писмени), та? део се може поново полагати у року од годину дана. У том случа?у пла?а се 70% од укупне цене испита. Од B2 нивоа у писменом делу ради се и лексика.

Усмени део испита А1, А2, B1 састо?и се из три дела (лично представ?а?е, опис фотографи?е, role play), на нивоу Б2 посто?и и препричава?е текста, ниво C1 захтева представ?а?е, поре?е?е две фотографи?е и анализу табеле, а ниво C2 представ?а?е, опис фотографи?е, препричава?е текста и коментариса?е неких изрека или пословица.

Припрема

Припремну наставу можете поха?ати у сва три испитна центра, као и у многим школама ?езика. Припремна настава ни?е обавезна, па се за испите можете припремати и сами.

При?ав?ива?е

Сви заинтересовани за поха?а?е припремне наставе и/или полага?е испита за сертификат могу се при?авити на:

1) Italijanski institut za kulturu: corsilingua.iicbelgrado@esteri.it,

2) Internacionalni obrazovni sistem ?Ru?er Bo?kovi?”: jelena.poznic@boskovic.edu.rs,

3) ?kola stranih jezika ?Akademija Aleksandrija”: na sajtu ?kole.

Литература

• Palermo, Massimo (2015). Linguistica italiana. Il Mulino. ISBN 9788815258847. 
• Simone, Raffaele (2010). Enciclopedia dell'italiano. Treccani. 
• Berloco, Fabrizio (2018). The Big Book of Italian Verbs: 900 Fully Conjugated Verbs in All Tenses. With IPA Transcription, 2nd Edition. Lengu. ISBN 9788894034813. 
• Ashby, Patricia (2011), Understanding Phonetics, Understanding Language series, Routledge, ISBN 978-0340928271 
• Bertinetto, Pier Marco; Loporcaro, Michele (2005). ?The sound pattern of Standard Italian, as compared with the varieties spoken in Florence, Milan and Rome”. Journal of the International Phonetic Association. 35 (2): 131—151. S2CID 6479830. doi:10.1017/S0025100305002148?. 
• Canepari, Luciano (1992), Il MaPi – Manuale di pronuncia italiana [Handbook of Italian Pronunciation] (на ?езику: итали?ански), Bologna: Zanichelli, ISBN 978-88-08-24624-0 
• Hall, Robert A. Jr. (1944). ?Italian phonemes and orthography”. Italica. American Association of Teachers of Italian. 21 (2): 72—82. JSTOR 475860. doi:10.2307/475860. 
• Ladefoged, Peter; Maddieson, Ian (1996). The Sounds of the World's Languages. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-19815-4. 
• Prifti, Elton (2014). ?Enèrgeia in trasformazione: elementi analitici di linguistica migrazionale”. Zeitschrift für romanische Philologie. 130 (1): 1—22. S2CID 142121342. doi:10.1515/zrp-2014-0001. 
• Recasens, Daniel (2013), ?On the articulatory classification of (alveolo)palatal consonants” (PDF), Journal of the International Phonetic Association, 43 (1): 1—22, S2CID 145463946, doi:10.1017/S0025100312000199, Архивирано из оригинала (PDF) 2025-08-06. г., Приступ?ено 2025-08-06 
• Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004). ?Italian”. Journal of the International Phonetic Association. 34 (1): 117—121. doi:10.1017/S0025100304001628?. 
• M. Vitale, Studi di Storia della Lingua Italiana, LED Edizioni Universitarie, Milano, 1992, ISBN 88-7916-015-X
• S. Morgana, Capitoli di Storia Linguistica Italiana, LED Edizioni Universitarie, Milano, 2003, ISBN 88-7916-211-X
• J. Kinder, CLIC: Cultura e Lingua d'Italia in CD-ROM / Culture and Language of Italy on CD-ROM, Interlinea, Novara, 2008, ISBN 978-88-8212-637-7
• Treccani Italian Dictionary (iso) (на ?езику: итали?ански). it — преко archive.org.  (with a similar list of other Italian-modern languages dictionaries)

Спо?аш?е везе

• Википеди?а:Транскрипци?а са итали?анског ?езика
• Итали?анско-српски двосмерни речник и преводилац текста Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (16. ?ун 2009)
• Универзитет за странце у Перу?и
• CVCL
• CELI Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (19. ?ануар 2016)
• Итали?ански институт за културу у Београду Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (30. март 2017)
• Интернационални образовни систем ?Ру?ер Бошкови?”
• Школа ?езика ?Академи?а Александри?а”
• CEF
• ALTE