中国石油2017年净利润227.98亿元 同比增长190.2%

Мапа ко?а показу?е три на?ве?е будистичке традици?е

  Ва?ра?ана

  Теравада

  Маха?ана

百度 　　近年来，中国内容付费用户规模呈高速增长态势。

Маха?ана (санск. ??????, mahāyāna - велико возило, велики пут) ?е ?една од две главне школе будизма (друга ?е теравада - стара школа).

Означава северни будизам (Кина, ?апан, део Индокине; условно Тибет и Монголи?а). Касни?ег настанка, маха?ана разви?а метафизику, космологи?у, онтологи?у, теологи?у. Идеал ?е бодисатва, би?е ко?е, иако пред ослободе?ем, заста?е да би тим широким путем повело остале. Две на?важни?е школе маха?ана будизма биле су школа празнине и школа свести. По?ам празнине ?е играо к?учну улогу у разво?у маха?ане. Баш као што уче?е о несопству пориче да посто?и сопство, тако и шу?ата одре?у?е да ?е читава стварност празна. Маха?ана призна?е хина?ану, али не и обратно. Маха?ана себе сматра потпуни?им изразом Будине дарме него што ?е то ма?и огранак, теравада.

?Маха?ана“ се тако?е односи на насто?а?а Бодисатве да постане потпуно пробу?ени Буда (сами?аксамбуда) за добробит свих живих би?а, те се стога назива и ?бодисатвино возило“ (бодисатва?ана). Маха?ански будизам генерално види ци? поста?а?а Буде путем бодисатве као доступан свима, а ста?е архата види као непотпуно. Маха?ана тако?е ук?учу?е бро?не Буде и бодисатве ко?их нема у теравади (као што ?е амитаба). Будистичка филозофи?а Маха?ане тако?е промовише ?единствене теори?е, као што су мад?амачка теори?а празнине (шу?ата), доктрина ви?нана-ваде и уче?е о природи Буде.

Традици?е Ва?ра?ане су подгрупа Маха?ане ко?е користе бро?не тантричке методе за ко?е сматра?у да су брже и снажни?е у остварива?у Буде.

Иако ?е у почетку то био мали покрет у Инди?и, маха?ана ?е на кра?у прерасла у утица?ну силу инди?ског будизма. Велики сколастички центри повезани са маха?аном, попут Наланде и Викрамашиле, успевали су изме?у седмог и дванаестог века. Током сво?е истори?е, маха?ански будизам се ширио кроз ?ужну Ази?у, Централну Ази?у, Источну Ази?у и ?угоисточну Ази?у. Маха?ана у данаш?е време оста?е утица?на у Кини, Та?вану, Монголи?и, Коре?и, ?апану, Ви?етнаму, Непалу, Малези?и и Бутану.

Традици?а Маха?ане ?е на?ве?а ме?у воде?им традици?ама будизма у данаш?е време (при чему 53% будиста припада источноази?ско? Маха?ани и 6% у Ва?ра?ани), у поре?е?у са 36% за Тераваду (према подацима ?едног истражива?а из 2010).

Истори?а

Неки научници сматра?у да ?е маха?ана настала изме?у 1 века п. н. е. и 1. века н. е, док други сматра?у да се по?авила знатно касни?е, изме?у 100. и 250. године. Доктрина маха?ане први пут се по?авила у Сутри савршене мудрости (prajnaparamita), ко?а се датира око 100. године. Ова? нови правац будизма ?е себе прогласио маха?аном, великим возилом, остав?а?у?и будизму из прошлости назив хина?ана, или ма?е возило. Процес ко?им ?е маха?ана будизам заживео ни?е у потпуности познат, али период транзици?е око 100. године произвео ?е много важних текстова.

Маха?ана, као нови пут, се разлику?е од стари?ег огранка, ко?и се састо?ао од више школа (теравада, сарвастивада, итд.), ко?е су маха?анисти скупно описали као хина?ана или ?мало возило“ спасе?а. Ово ?е значило да хина?анске школе излажу пут спасе?а ко?и ни?е универзалан по сво?о? сврси и опсегу.

Прелаз од "малог" ка "великом" возилу био ?е заправо промена идеала будистичког савршенства. Док ?е рани?а теж?а будисте била да постане архат, ко?и достиже ста?е нирване и никада се не вра?а у лажно ста?е самсаре, дотле присталица маха?ане жели да постане бодисатва, би?е ко?е, иако ?е досегнуло пробу?е?е, жртву?е сопствену добробит за добробит свих ?удских би?а и бира да остане у свету уместо да се повуче. Ово ?е недвосмислено била нова перспектива, можда под утица?ем, како велики бро? научника веру?е, хиндуистичке бхакти побожности.

У оквиру маха?ане у 2. веку се развила школа мадх?амика, ко?у ?е утеме?ио филозоф Нагар?уна сво?ом доктрином празнине (шу?ате). За мадх?амиком ?е уследила школа ?огачаре, ко?у су основали Асанга и Васубандху (IV век) и ко?а ?е упраж?ава?ем ?оге утрла пут жив?ем прожима?у маха?ане са хиндуизмом. Кра??и стади?ум разво?а маха?ане наста?е усва?а?ем мноштва небудистичких елемената (мантри, симбола и култних пракси) почев од VIII века и назива се мантра?ана, а касни?е ва?ра?ана, или тантра. Ово уче?е, познато и као тантрички будизам, имало ?е сво? пандан у тантричком хиндуизму.

Маха?анска школа се проширила на северозапад Инди?е у подруч?е ко?е ?е било под утица?ем хеленистичке културе. Тако?е се проширила и на север, у сред?у Ази?у, у 1. веку, а одатле у 2. веку да?е у Кину. Преко Мани?евог уче?а ?е ова? облик будизма извршио утица? на хриш?анство, а посебно на ?егове гностичке стру?е. Маха?ана ?е временом постала преовла?у?у?и облик будизма у Инди?и, у време ?еговог врхунца.

Данас се практику?е у Кини, Коре?и, Та?вану, Ви?етнаму и ?апану, разви?а?у?и у тим зем?ама нове форме кроз чисту зем?у и зен.

Обележ?а

Ре?еф бодисатве. ?егове многе руке представ?а?у неограничену спремност да помогне свим би?има.

?едно од обележ?а маха?не ?е истица?е самилости више него у хина?ани, ко?у ?е одликовало наглашава?е мудрости. Следе?е обележ?е ?е истица?е бодхисатве, као идеала коме сви треба да стреме, уместо наглашава?а архата у хина?ани.

Маха?ана доктрина ?е била у на?ве?о? мери заинтересована за обликова?е логике ко?а ?е бити у ста?у да оперише противуречним по?мовима а да се не упада у контрадикци?у. Ово се често назива ?негативном логиком", али у ствари то ?е ?едноставно не-аристотеловска логика ко?а не призна?е принцип иск?уче?а тре?ег, услед чега надилази и афирмаци?у и негаци?у. Ради се о одбацива?у просте алтернативе ако не А, онда не-А, што ?е водило смелим спекулаци?ама.

У складу са отвореним приступом школе, од самог почетка ?е била изражена спремност за ук?учива?е у интелектуалне расправе и употребу за?едничког инди?ског к?ижевног ?езика оног времена, санскрита. Тако ?е настала верзи?а санскрита ко?им су се служили будисти, пракрит, ко?и ?е модерним лингвистима познат као ?хибридни санскрит“. Универзализам маха?ане тако?е се огледала у ?ено? спремности да усво?и нове иде?е, од ко?их су неке изведене из народне религи?е, док друге вероватно одсликава?у снажан грчко-римски утица? у северозападно? Инди?и, изворишту маха?ане, као нпр. по?ам савршене Мудрости (Пра?на-парамита).

Маха?ана будизам ?е постао прилично помешан са локалним верова?има, поготово кинески будизам, у ко?ем посто?и мноштво локалних Буда па и богова ко?има ?е доде?ено то зва?е.

Неки следбеници тераваде тврде да ?е маха?ана извитоперено Будино уче?е. Маха?анисти, ме?утим, указу?у на то да ?е Готама Буда прихватао промену као ?едну од теме?них истина, и да ?ихова интерпретаци?а будизма ни?е ништа ве?а деформаци?а дарме него што ?е храст деформаци?а жира.

Види ?ош

• Будизам

Литература

• Ivekovi?, Rada (1977). Rana budisti?ka misao. Sarajevo: IP Veselin Masle?a. 
• Ели?аде, Мирча (1996). Водич кроз светске религи?е. Београд: Народна к?ига. 
• Ling, Trevor (1998). Re?nik budizma. Beograd: Geopoetika. ISBN 978-86-83053-14-8. 
• Kembrid?ova ilustrovana istorija religije. Novi Sad: Stylos. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6. 
• ?Mahayana”. Encyclop?dia Britannica. 2002. 
• Beal (1871). Catena of Buddhist Scriptures from the Chinese. London. . Trübner
• Karashima, Seishi, "Was the A??asāhasrikā Praj?āparamitā Compiled in Gandhāra in Gandhārī?" Annual Report of the International Research Institute for Advanced Buddhology, Soka University, vol. XVI (2013).
• Lowenstein, Tom (1996). The Vision of the Buddha. Boston: Little Brown. ISBN 1-903296-91-9. .
• Schopen, G. "The inscription on the Kusan image of Amitabha and the character of the early Mahayana in India", Journal of the International Association of Buddhist Studies 10, 1990
• Suzuki, Daisetz Teitaro (1914). ?The Development of Mahayana Buddhism”. The Monist. 24 (4): 565—581. doi:10.5840/monist19142445. 
• Suzuki, D.T. (1908). Outline of Mahayana Buddhism, Open Court, Chicago
• Williams, Paul (1989). Mahayana Buddhism. Routledge. .
• Karel Werner; Jeffrey Samuels; Bhikkhu Bodhi; Peter Skilling; Bhikkhu Anālayo; David McMahan (2013). The Bodhisattva Ideal: Essays on the Emergence of Mahayana. Buddhist Publication Society. ISBN 978-955-24-0396-5. 
• Baruah, Bibhuti (2000). Buddhist Sects and Sectarianism. Sarup & Sons. стр. 53. ISBN 9788176251525. 
• Hirakawa, Akira. Groner, Paul. A History of Indian Buddhism: From ?ākyamuni to Early Mahāyāna. 2007.
• Monier-Williams, Sir Monier (1889). Buddhism in Its Connexion with Brāhmanism and Hindūism: And in Its Contrast with Christianity. John Murray. 
• Gombrich, Richard Francis (2006). Theravāda Buddhism: A Social History from Ancient Benares to Modern Colombo. Psychology Press. стр. 83. ISBN 9780415075855. 
• Collins, Steven. (1990), Selfless Persons: Imagery and Thought in Theravāda Buddhism .
• LeVine, Sarah; Gellner, David N. (2005). Rebuilding Buddhism: The Theravada Movement in Twentieth-Century Nepal. Harvard University Press. стр. 14. ISBN 9780674040120. 
• Swearer, Donald (2006). Theravada Buddhist Societies. In: Juergensmeyer, Mark (ed.) The Oxford Handbook of Global Religions
• Hoffman, Frank J. and Mahinda, Deegalle (1996). Pali Buddhism. Routledge Press. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• King, Richard (1999). Indian Philosophy: An Introduction to Hindu and Buddhist Thought. Edinburgh University Press. 
• Nyanaponika, Nyaponika Thera, Nyanaponika, Bhikkhu Bodhi (1998). Abhidhamma Studies: Buddhist Explorations of Consciousness and Time. Wisdom Publications. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Kalupahana, David (2006). Mulamadhyamakakarika of Nagarjuna. Motilal Banarsidass. 
• Lopez, Donald S. and Dge-?dun-chos-?phel (2006). The Madman's Middle Way: Reflections on Reality of the Tibetan Monk Gendun Chopel. University of Chicago Press
• Fronsdal, Gil (8. 11. 2007). ?Tricycle Q & A: Gil Fronsdal”. Tricycle. Архивирано из оригинала 25. 2. 2008. г. Приступ?ено 10. 10. 2008. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)

Додатна литература

• Tseng, A. A. (2020). ?Introduction to Mahayana”. Journal of Religion and Health. 59 (1): 598—613. PMID 29058160. doi:10.1007/s10943-017-0511-0. 

Спо?аш?е везе

• Dr Valpola Rahula, Teravada i mahajana budizam
• Digital Dictionary of Buddhism
• Comparison of Buddhist Traditions (Mahayana – Therevada – Tibetan)
• The Mahayana Mahaparinirvana Sutra: complete text and analysis
• Buddhas and Bodhisattvas in Mahayana Buddhism
• Arahants, Buddhas and Bodhisattvas by Bhikkhu Bodhi
• The Bodhisattva Ideal in Theravāda Theory and Practice by Jeffrey Samuel